Украјинско питање и Свети старац Јефрем Аризонски
Питања за Митрополита морфског Неофита у вези са помињањем Епифанија од стране кипарских митрополита
Преосвећени Митрополит морфски Неофит је одговарао на питања верника, током шестог по реду духовног окупљања верног народа, које је одржано 26. новембра 2019. у сали основне школе у месту Акаки. Између осталог, Преосвећени се осврнуо и на један духовни догађај у вези са Светим старцем Јефремом Аризонским, који се директно односи на Украјинско питање, односно на литургијско помињање Епифанија од стране кипарских митрополита. Погледајте поменути одломак на видео снимку од 8:36 и надаље:
https://www.youtube.com/watch?v=SnVrlUyK6g8
– Велики број православних верника у Грчкој је забринут поводом украјинског питања, као и у вези са признавањем Епифанија од стране Архиепископа Јеронима. Неки свештеници не помињу Епифанија по цену тога да се нађу изван Цркве – какав је Ваш став о томе?
Драга наша браћо у Грчкој, кажем у Грчкој зато што на Кипру такав проблем не постоји, захваљујући храбром ставу Архиепископа кипарског Хризостома II. Мислим да ми на Кипру имамо јасан став у вези са тим проблематичним украјинским питањем. Кипарска Црква се прва изјаснила по том питању. Неки кажу: хајде да видимо шта ће урадити кипарске владике. Зашто заборављају да смо ми то већ урадили? Пре доста месеци, сазван је Сабор по том питању. Били смо сабрани сви ми епископи, помолили смо се Богу, и у Духу Светом, верујем, донели смо одлуку и о томе издали и писмено обавештење. Рекли смо да се Кипарска Црква не саглашава са оним што је урадила Васељенска Патријаршија тиме што је признала неке расколнике – који су били прво под Филаретом, а затим под Епифанијем (који је духовно чедо Филаретово) – односно са тиме што их је признала за канонску кијевску цркву. Дакле, рекли смо да се не слажемо са тим признањем Васељенске Патријаршије, али и да се не слажемо ни са неким активностима РПЦ које су израз протеста против ове одлуке. Наш архиепископ је покушао да измири завађене стране, али га је Цариград замолио да престане са тим. У овом тренутку то посредовање у измирењу покушавају да учине други првојерарси, што им служи на част, као на пример патријарх јерусалимски Теофил и албански Анастасије. Дакле, то је наш архиепископ покушао да уради пре неколико месеци, који је притом у то време био веома болестан, и који је упркос свом здравственом стању схватио да то питање може да изазове огроман проблем у православној Цркви. Учинио је тај покушај, али му нису дозволили да настави. Сада имамо ситуацију да је тај проблем увећан, јер су у Грчкој архијереји, у великој већини, као и александријски патријарх са својим Синодом, већ признали Епифанија као митрополита ,,нове украјинске цркве“.
Ја као Митрополит Морфа немам ништа да додам, будући да је одлука донесена на нивоу целе Кипарске Цркве. Ја сам том приликом замолио да се запише и следећи параграф у том обавештењу издатом од стране Кипарске Цркве поводом ове теме. Тај параграф гласи: „Пошто је Васељенски патријарх својевремено изјавио да је признао Епифанија да би излечио већ постојећи раскол који је претходно постојао између Филарета и Онуфрија (кијевског), хајде да дамо довољно времена да видимо какви ће бити резултати ове његове одлуке. Дакле, хајде да видимо шта ће се догодити у самој Украјини, јер је тамо раскол, тамо је раздор, да ли ће се он зацелити? Зашто да журимо да брже-боље подигнемо заставу и пободемо је на једну од ове две зараћене стране? Хајде да дамо време да видимо шта ће се догодити. Дакле, да не стајемо ни на страну Онуфрија ни на страну Епифанија.
Време је показало да тај проблем, не само да се није смањио, него се и увећао. Вас овде који слушате, који сте старији, подсећам да смо ми то исто преживели овде на Кипру 1972/3, са тројицом митрополита који су се ујединили против Архиепископа Макарија. Сетите се у каквом тешком положају су се нашли наши свештеници овде на Кипру, јер нису знали кога да помињу на литургијама. Дакле ми Кипрани врло добро знамо јер имамо и одговарајуће искуство и одговарајуће последице, које су проистекле из те ситуације. Имали смо последице тог раздора међу архијерејима. Какве су то последице биле? Господ је повукао своју благодат и допустио да пола Кипра до данас буде под турском окупацијом и да Турци држе пола наших цркава. Дакле, ми не говоримо теоретски, већ из свог горког историјског искуства.
Једино што имам да додам, јесте да ми као Кипарска Црква можемо да не признамо и не урадимо то што је урадио васељенски патријарх, Атински архиепископ, као и александријски патријарх. Нисмо признали Епифанија, а из овога што видим нећемо ни признати, али морамо да нагласимо да у једној помесној цркви може да постоји само један канонски митрополит. На пример, овде у области Морфу – Неофит, у области Тамасу – Исаија, у Константији – Василије. Ми као Кипарска Црква, и ја као Митрополит Морфа, за канонског епископа Кијева признајемо, јер видимо да јесте, Онуфрија. Не може да не буде нико! Не можемо да кажемо да смо неутрални! То није могуће! Толике године – кога смо признавали за епископа као канонског кијевског? Онуфрија. У сваком случају је неопходан свеправославни сабор, да би се то рашчистило. Дакле, не можемо да пребивамо у вештачкој неутралности, јер неко у Украјини јесте канонски епископ, и неко треба да се помиње. Тај неко је Онуфрије. Он је човек преиспуњен Духом Светим.
– Неки свештеници у Грчкој прекидају помињање свог канонског епископа или чак Архиепископа атинског. Какав је Ваш став о томе?
Пре него што ја кажем какав је мој став о томе, хоћу да вам пренесем да нас је већ Сам Господ обавестио о овом питању, преко побожних православних хришћана који живе у Грчкој. Испричаћу вам тај догађај, а ви га протумачите како ви хоћете.
У једној православној породици у Грчкој, један човек, веома доследан у погледу православне акривије (прецизности, строгости, доследности), одлучио је да не иде у цркве које помињу Јерусалимског патријарха или Атинског архиепископа. Његова жена, уплашена том одлуком, упитала га је: „Где ћемо онда ићи у цркву, где ћемо се причешћивати?“, а он је размислио и одговорио: „Постоје неки метоси Гроба Господњег, постоје неки метоси Синајског манастира. Ићи ћемо код њих да се причешћујемо“. На то је жена предложила да посте три дана и да се моле Богу. И заиста су тако учинили. Пред њима се након тога појавио старац Јефрем Аризонски, који је у то време био жив. Он је човек који је пре 20 година отишао у Америку и захваљујући коме данас Америка има 19 православних манастира. Духовно чедо великог подвижника Свете Горе, старца Јосифа Исихасте. Човек на кога можеш да се ослониш – на његово духовно искуство, на његову молитву. Бог је дао да се он појави пред њима у Грчкој из далеке Америке. Бог то ради. Ако ме питате како је то могуће или како се то дешава, онда вам кажем да је то могуће: или преко анђела или се преноси душа. Да знате да је између те породице и старца постојала духовна веза. Они су некада живели у Америци, па су се после преселили у Грчку, дакле познавали су се од раније са Старцем.
„Децо моја, наставите да идете у цркве у које сте досад ишли. Немојте да урадите то што сте наумили.“ Они су га питали: „Добро, Старче, али шта ће бити са украјинским питањем, шта ће бити са овим признавањем од стране наших архијереја?“ „Велики догађаји који следе“, одговорио је Старац, „светски догађаји, великог општег рата и природне катастрофе – које су већ почеле – и друго, са једне стране ће уплашити људе, али ће донети и неке добре резултате. Једна од тих добрих ствари биће и то да ће наши архијереји и патријарси схватити да је само једно потребно, а не раздор! И тако ће нестати тај проблем, јер ћемо се усредсредити на велике догађаје који ће уследити. Касније, када настане мир, биће велики сабор. И неће само украјинско питање бити решено на њему, већ и многа друга питања која постоје већ годинама и вековима као таква у Цркви. Дакле, ти велики светски догађаји, које су најавили свети оци и свете мајке наше Цркве, неће изазвати само бол, него и корист, и у будућности: мир и братство.“
Ова породица је имала то виђење, али су се истовремено, будући да су православни, запитали зашто би веровали у ово виђење, јер свети оци кажу – не прихватај и не одбацуј (у виђењима), јер могу бити и од искушења. Знамо да онај који изазива искушења никад не жели мир и једномислије, него хоће раздор. Отишли су да се распитају поводом овог догађаја код једног човека божјег, и пре него што су стигли било шта да му кажу о свом виђењу, пре него што су стигли да упитају да ли је њихово искуство истинито или лажно, да ли је од Бога или ђавола, човек божји се окренуо према њима, и на један строг начин им рекао: „Оно што вам је рекао Јефрем, то да урадите! Чекајте и не журите. Немају план само људи, него и Бог има план за Своје Тело!“ Чујете ли? А које је то Богочовечанско Тело? Која је то нерукотворена земаљска Црква? По светом Порфирију: само Православна Црква! А Бог има свој план. Никога од нас неће оставити. Ни лаика ни свештеника. Своју Цркву, Своје Тело, неће 0ставити да претрпи већу штету – већ имамо доста штете, доста рана. Добри управитељ, наш добри троједини Бог, Господ Исус Христос, промишља, предвиђа и предупређује. Чак и из ових лоших догађаја, који су почели, из ових зала која су кренула, у будућности ће из њих произаћи много доброг за Његову Цркву, за верни народ. Потребно је расуђивање, стрпљење и много, много молитве.
Са грчког превела
© Валентина Аврамовић
https://www.romfea.gr/ekklisia-kyprou/33703-morfou-neofutos-to-oukraniko-zitima-kai-o-gerontas-efraim-o-arizonitis
Σας παρακαλώ να έχουμε έγνοια γιατί οι μέρες και οι μήνες που έρχονται είναι πολύ-πολύ κρίσιμοι για όλη την ανθρωπότητα και το αντιλαμβάνεστε και ᾿σεις, ότι τα μακρά κοντά έγιναν. Όλοι ετοιμάζονται για τον γενικό πόλεμο που προφήτεψαν οι άγιοι του Θεού, από ανατολών έως δυσμών και φρόνιμο είναι να το κατανοήσουμε αυτό. 
