Литургијска беседа на празник Свете великомученице Катарине 25.11.2021. у истоименом храму, у месту Визакиа, Митрополија морфска.
На многе и благословене године и вама, да сви у радости дочекамо празнике!
Света Катарина, по сведочењу Светог старца Пајсија који ју је видео, јесте највиша од свих светитељки на небу. Док су многи од нас мислили да је Света Катарина била једна старија жена када је својом вером и великим знањем ућуткала преко двеста александријских философа, Свети Пајсије, будући да је светитељ и да боље познаје житеље неба, рекао нам је да је она имала само деветнаест година када је мученички пострадала. Изузетно су актуелни и живот и мучеништво Свете Катарине. Чак и код протестаната, који не воле светитеље и не верују у њихово посредовање пред Богом, Света Катарина је заштитница научника.
Данас, у наше време, имамо огроман научни проблем поводом свима познате епидемије. Постоје стотине њених тумачења и приступа. Οвај приступ епидемији који сада живимо нам је наметнут од стране власти. То не значи да је и најбољи, најисправнији и истинити, него је то, просто, став моћника. Међутим, у време Свете Катарине силници су се на крају показали као немоћни пред једном младом девојком од деветнаест година, која је познавала и философију моћника оног времена, и правну науку, и реторику, као и друге науке. Светитељка није победила философе својим познавањем науке или реторике, него својом вером. И својом храброшћу!
Данас нећу више беседити јер и ово што сам рекао до сада је много за (ово место) Визакиа. Велике беседе које су намењене за Визакиа чувам за касније, али не сада. Паметноме доста. За сада вам је довољно оно што сте чули свих ових претходних година, треба то да сварите. Рећи ћу вам само једну ствар – да долазе тешки тренуци за све! А са тешким тренуцима морамо знати како да се носимо јер траже просветљење, траже храброст! Света Катарина је то имала. Иако је била жена од само деветнаест година, имала је мужевност (храброст)!
Данас тражимо мужевне (храбре) мушкарце… Тражимо… Тражимо да имају смелост. Какву смелост, за шта? Тражимо оне који не само имају смелости да кажу своје мишљење и да се не боје било које власти овога света, него оне који се не боје смрти! Е, драги моји, управо то је наш велики проблем, нарочито нас хришћана. Иако је смрт побеђена, иако због те највеће Христове победе славимо највећи празник који се зове Васкрс, иако говоримо да је Христос васкрсао из мртвих и смрћу смрт победио, ми се и даље бојимо смрти и мислимо да се живот завршава смрћу! Зар не? Заборављамо да је Христос победник смрти, да је победник греха, да је победник ђавола. Сигуран сам, и верујем у то, да смо за то криви ми који смо архијереји и свештеници, ми који вас толико година искориштавамо, а не говоримо вам јасно и гласно: „О, браћо, ви који долазите у цркву и који се сматрате верницима, смрт је побеђена!“
Питање је кога ми хоћемо – да ли победника Христа или побеђеног ђавола, односно смрт и грех! Упркос томе што долазимо у кућу Победника, ми хришћани због најмање препреке одустајемо. Је ли и Света Катарина тако поступила? Да ли је она рекла чим је почео прогон: „Ја сам богата племкиња, морам да чувам своја знања, своју реторску вештину, сликарско умеће, своју лепоту…“ И то таква девојка од деветнаест година, висока и лепа, невеста коју би свако пожелео! Драги моји, она је имала храбрости! А ту храброст је имала због своје вере у Победника смрти! Није се бојала смрти јер је знала да ће чим умре отићи у вечни живот! Управо у томе је сав проблем – да ли ми верујемо да ћемо када умремо отићи у вечни живот? А тај живот је много лепши, узвишенији и радоснији и у себи има много више науке, знања и информација него овај живот. Да ли верујемо у то? Ако верујемо, није неопходно да о томе говоримо и да се правимо паметни, јер се то види (очигледно је) из самог нашег става према смрти, према болестима, према греху и ђаволу.
Прекјуче су наши оци истеривали демоне из једног младог човека у цркви Светог Кипријана. Знате ли шта је говорио демон устима овог поседнутог човека? „Бре, са поповима сам урадио шта сам хтео. Уплашио сам их једном болешћу“. Чујете ли? Иначе се причешћујемо Телом и Крвљу Христовом на отпуштење грехова и на живот вечни?!? Дакле, мора најзад да престане та шизофренија вере (расцепљеност између страха и вере – прим. прев.) код хришћана! Они који кажу да не верују, или који дају предност кафанама, а то је њихово право, макар су искренији, доследнији у свом ставу. Ја овде говорим о нама који долазимо у кућу Победника смрти. На крају крајева, кога ми заиста хоћемо, да ли Христа кога је изабрала Света Катарина или страх? Или смрт?
Сваки празник је један изазов. Васкрс је слава за онога који воли Победника, за онога који својим делима доказује да га воли, који се не боји ни болести, ни смрти, ни сиромаштва, ни избеглиштва, ни рата, ни земљотреса, ни поплаве. Све ово набројано нису казне, него педагошке мере. Када нешто не можемо да схватимо на леп начин, Бог има и друге начине да нам пошаље своје поруке.
Међутим, ми имамо нешто што не смемо да покваримо, а то је слободан ум којим можемо да бирамо оно што хоћемо, односно да бирамо између Победника или побеђеног. Света Катарина нам је показала кога је изабрала. Зато је славимо већ вековима и славићемо је у векове векова, док су сви остали заборављени, без обзира на богатство и друштвени положај који су имали. Дакле, само они који воле Христа и слободно га бирају са поверењем, као што смо чули данас у читању лепог одломка из Апостола… Са поверењем, то значи са вером, значи да имам поверења у Христа, да могу да му кажем: „Узми ме када год Ти хоћеш! Хоћеш да ме узмеш са мојих сто година овог земаљског живота? Добро, узми ме, иако сам болестан и хром.“ Или: „Хоћеш сутра да ме узмеш у свој вечни живот? Добро, узми ме. Само је важно да будемо заједно, мој Христе“.
Ја хоћу да будем са Победником! Он је победио једном заувек, једанпут али за свагда и за све! Ми морамо да изаберемо. Обратите пажњу на ово што вам говорим, дошло је време избора! Ми бирамо, а онај кога изаберемо, тај ће изабрати нас.
Извор: https://youtu.be/rHoGXguQRQo
Са грчког превела © Валентина Аврамовић
