Беседа пре Шестопсалмија на празничном бдењу поводом славе Митрополије морфске, Светог Маманта, село Астромеритис на Кипру 1–2. септембра 2021.
Моји оци, моја браћо и преподобне монахиње,
Као што знате, разболели смо се, али, ево, живи смо! А живи смо међу вама јер је, надам се, у нама Онај који је непрестано између нас (посреди нас) – наш Господ, наш Бог и наш Спаситељ Христос. Његова икона Хрисосотирас (Златни Спаситељ) теоморфски, која је верна копија иконе Хрисосотирас акантуски, представља један начин на који желимо да живимо. Неки већ живе тако и хвала им на томе јер захваљујући њима живимо и ми. Зато нисмо као лешеви који ходају. Икона нашег Христа, и то не само ова наша позлаћена, ту је да би обелоданила да је Христос међу нама (посреди нас). „Јер ако живимо, Господу живимо; ако ли умиремо, Господу умиремо. Дакле, и кад живимо и кад умиремо, Господњи смо“. То су у наше дане заборавили чак и хришћани. И кад живимо и кад умиремо, Господњи смо, каже велики трезвеноумни апостол Павле у Посланици Римљанима. Препоручујем вам да је прочитате, и то прво у изворном тексту (старогрчком), затим у преводу и потом опет у изворном тексту. Ваше срце ће се испунити благодаћу.
Дакле, било да смо болесни, а јесмо, окусили смо епидемије, пандемије. Било да смо оклеветани, јер не постоје само телесне болести, често пута је много теже да поднесеш једну оптужбу него неку болест. Зар не? Или једну горку помисао. Ако нам дође помисао против брата, то је пакао, та наша свакодневица. Споља ћутимо, а у себи се свађамо са братом против кога смо умислили све и свашта. И онда се питамо где оде Христос? Претходно смо рекли да је међу нама. Пре него што Христос покаже интензивно своје присуство, то чини друга божанска личност, Свети Дух, који је свуда присутан и све испуњава, и који непрестано чисти наше срце да би се у њему настанио Христос.
Треба да знате да се Отац не раздваја од Сина и Духа Светог. С времена на време вам говорим о њима као о засебним личностима јер то јесу. Свако од три божанска лица има своју испостас (постојање), своју личност, али је један Бог! Триипостасни. Трисвети. Врло је важно да пазимо на присуство Светог Духа јер је Он врло префињен (танан, осетљив, нежан) и врло силовит. Он је свуда присутан, чак и тамо где је ђаво. Зато ђаво побесни јер не подноси присуство Светог Духа. Ми који смо иконе Божје, када се молимо: „Душе Свети, Душе истине, очисти ме од сваке нечистоте!“, и то са болом у души – обратите пажњу на тај душевни бол – без престанка се молимо, било да се разбољевамо, било да нас клеветају или нас мучи неко друго искушење које је, вероватно, уперено против неког нашег ближњег, Свети Дух почиње да чисти срце и да у њему ствара трон на који ће сести Христос:.
Морамо да пазимо на то јер не може Дух Свети да се задржи у једном срцу које мрзи, које непрестано суди и осуђује, које има срамне помисли и жеље. Колико дуго може Дух Свети, који је пречист, да остане у том срцу кад у њему нема (чистог) места где би могао да стане? Међутим, у оно срце које се непрестано прља (као што је код мене случај) али које се и непрестано каје (надам се да је код мене тако, dum spiro spero – док живим надам се) Свети Дух долази и (више) не одлази! Може да се догоди да када погрешим, када учиним грех, да се Он на тренутак повуче и мало деактивира своје присуство да би смирио моју гордост. Да бих му завапио „Господе“ као Давид који нас у Псалтиру учи, хиљаду година пре Христа, како да говоримо Богу. Пророк Давид је велики учитељ молитве, и умне и срдачне молитве! Обратите пажњу на то како се Давид обраћа Богу!
Уместо да кажем: „Господе Исусе Христе помилуј ме“ – а неопходно је да изговарамо ову молитву јер је то комплетна молитва, у њој је и Бог Отац, и Христос и Свети Дух, Тројица једносушна и нераздељна – у једном Давидовом псалму сам открио и одатле присвојио следеће речи, које непрестано понављам: „Од тајних прегрешења мојих очисти ме“. Оне замењују Исусову молитву. Испред њих наводим и име мога Бога: „Господе“. Од тајних прегрешења мојих очисти ме! Како је то лепо! Имамо скривене страсти, које су наследне и стечене, и које још увек нисмо схватили. Превелика је наша глупост и боље би било да не представљамо себе као паметне. Само када човек почне да осећа сажаљење према свом ближњем, да се моли за њега, почиње полако да се чисти. „Христе мој, опрости Кипру, опрости и мени“. „Помилуј Кипар, помилуј и мене“. Почињемо од ближњег, а постепено се чистимо управо ми. Свети Дух долази и са собом доводи и нашег Христа и небеског Оца. Ето Свете Тројице присутне и нераздељне.
Прва ствар коју тражим од вас јесте да наставите са читањем Псалтира током наредних месеци, а друга ствар је да хоћу да читате посланице светих апостола Павла, Петра и Јована Богослова!
Што је лепа ова болест (корона)! Она те просто смирава. Рекао сам Пресветој: „Пресвета Богородице, видиш да мене, једног обичног владику сматрају за некаквог супермена, а неки чак и за светитеља. Зашто ми Ти не би послала после твог празника (Успења) један вирушчић корона? Боље је да будем смирен и болестан, него уображен и здрав“. И Пресвета нас је услишила. Од мене је болест примио само мој свети возач, који непрестано помиње имена у молитви. Само се он заразио од мене. Толико благ облик болести сам имао, као да ме је Пресвета послала на одсуство (боловање) да седим и да се одмарам. Видите да су се и мој глас и ноге опоравили, слава Богу, али су ми лекари рекли да не служим литургију, него да од Светог Маманта почнем да служим као обичан свештеник. У суботу у манастиру ће бити помен Миљи.
Обратите пажњу, сећате се да сам вам рекао на окупљању у Акакију у фебруару 2020. да ће од сада па убудуће живети у страху. Међутим, ово нисам очекивао ни ја, који изигравам познаваоца пророчких речи и распитујем се код људи Божјих и они ме саветују о овоме што вама говорим. Дакле, не говорим своје, ово нису моје речи.
Света старица Галактија ми је говорила у нашим телефонским разговорима још од 2016. Сећам се да сам је упитао: „Мати, народ хоће да чује моје беседе. Шта да им говорим?“. Пазите шта ми је одговорила једна светитељка: „О прљавштинама. О прљавштинама им говори јер ће оне донети болести, „огромне инјекције“ и рат! Види, мој владико, теби је Бог дао смелост. Ти имаш храбрости да кажеш оно што други не смеју, из разних разлога. Треба да говориш о абортусима, о противприродном телесним гресима који се врше у браку и изван њега. Од тих грехова се усмрдела васељена јер их много света упражњава. Они нису само телесни него су и жеље душе јер су тело и душа су спојени, кад се разболи тело разболи се и душа, не могу се раздвојити јер је човек целина душе и тела; као и Духа Светог када има доброте у човеку и подвизава се. Такође, треба да беседиш о магији, сатанизму, богохуљењу. Нарочито треба да говориш о прва три узрока (абортусима, противприродним телесним гресима и магији), јер ће због њих Христос повући своју милост из света на неко време и уместо ње ће применити своју правду!“ Чујете ли? Зар ово није страшно? Рекла ми је: „Онда ће свет тражити од Вас да га охрабрите јер ће се веома уплашити од онога што ће се догађати“.
Свети старац Пајсије је говорио: „Биће толико догађаја које ћете гледати и о којима ћете слушати, смењиваће се непрестано, тако да нећете моћи све да их региструјете“. Саветовао је: „Угасите телевизоре!“. И то у оно време, још онда!
Свети епископ Флорине је говорио: „Доћи ће једна болест са Истока, која ће смирити (скрушити) лекаре. Биће као електрични усисивач и однеће многе и многе са собом“.
Свети старац Сава (Ахилеос), савремени богоносни отац који се упокојио 2016. Чујте шта је он видео, шта му је Бог открио! Говорио је још 2007: „Антихрист ће заузети челну позицију у здравству. Постоји једна грипа која ће доћи. Личи на грип, једна вештачки створена болест. Препоручује се да се избегавају све врсте вакцинисања. Они који не буду примили вакцине, биће изоловани“. Понављам да је отац Сава ово говорио још 2007!
Ми слушамо богоносце, светитеље! Послушни смо богоносним оцима јер су нас томе научили Свети Порфирије, Јаков Евијски (Цаликис) и Пајсије: „Сине мој, ти ћеш да слушаш светитеље зато што и владике могу да погреше и патријарси могу да погреше и архијерејски сабори могу да погреше, али где се око нечег светитељи сложе, тамо нема грешке“. То се зове сагласје Светих Отаца.
Страх, страх, страх. А после страха? Страва и ужас. А шта планирају људи новог светског поретка после ужаса? Да заваде пелцоване и оне који то нису, да их окрену једне против других да се свађају. Прво у породици, затим у селу, у парохији, у манастирима (и то се дешава!)… Видите ли да где год је ђаво, ту су раздор и поделе. Ове две ствари, раздор и страх, јесу саме по себи јасни докази да је ово што се дешава вештачки изазвано у свету и да се иза овога скрива зли дух. То није Дух Свети јер Дух Свети „све призва у јединство“. Свети Дух је дух мира и у болестима и у клеветама и у искушењима.
Ето, рекао сам пар речи јер то од мене тражи верни народ. Неки су рекли када су чули да сам се разболео: „Ето, и владика морфски се разболео. Готови смо, крај.“ Као да су очекивали од мене да будем супермен. Као да нисам и ја човек од овог света, од крви и меса, као да немам своје слабости и грехе.
Међутим, нису у питању само побачаји, неприродни телесни греси и враџбине. Знате ли који грех сам приметио у себи? Зашто сам молио Пресвету Богородицу да допусти ту болест (корону) да дође на мене? Приметио сам у себи охолост. Појавила се у мени помисао да сам, наводно, нешто битан. Кад сам то схватио, уплашио сам се. Рекао сам: „Пресвета Богородице! Мој смирени Господе, смири ме! Смири ме јер без смирења нећу моћи да кажем ни Господе помилуј“. Она је уредила то што сам јој тражио. Мада, има још пута пред нама, не знамо шта нас може снаћи…
Завладаће и већ влада, демонски дух страха, панике, страве, као и хаоса који тек долази… Знати ли који демон ће заиграти од сада? Хоћу да кажем да он већ сада игра, али ће се тај плес развити у велико коло. Зато хришћани морају да се наоружају. Редовно Свето причешће одагнава зле духове и фобије. Хришћани морају да науче да се моле Богу! Они који нису пелцовани треба да се моле за пелцоване, и обрнуто. Да ли разумете шта вам говорим? Ви који се нисте вакцинисали сваки дан треба да се молите на бројанице за оне који јесу. Додајте у своје молитве и владику морфског. Треба сваког дана да узмете бројанице и говорите: „Господе Исусе Христе помилуј своје слуге који су примили вакцину“. Они који су пелцовани, треба да се моле за нас који се нисмо пелцовали: „Господе Исусе Христе заштити своје слуге који нису вакцинисани“. Како је то лепо када подржавате један другог! Доброта је та која ће привући благодат Духа Светога, нашег Христа и нашег Оца небеског.
Да не бих говорио само ја, замолио бих нашег чтеца Кипријана да нам прочита две странице из „Лествице“ Светог Јована Синаита, Поуку о страшљивости, преведену на народни језик. Иза страха, панихе и хаоса (метежа) скрива се демон страшљивости! Страшљивост. Хајде да чујемо о страшљивости од Светог Јована Синаита, а онда ћете сви устати да бисмо стојећи чули Светог пророка Давида, његових шест псалама, Шестопсалмије. После тога ћемо почети јутрење и у наставку, у овом незавршеном храму, ако се удостојимо, служићемо прву Свету литургију. Овај храм који градимо ће бити највећи у Митрополији Морфу и посвећен је нашем првом јерарху, Светом Авксивију. Њему се непрестано овако обраћам: „Мој Свети Авксивије, увећај моју веру. Увећај смирење. Увећај кротост“. Тако и ви треба да му се обраћате за све што хоћете да вам увећа јер је он велики светитељ.
Данас смо одлучили да сви ми који волимо Свету Ирину Хрисоваланду приложимо сви по хиљаду евра да бисмо завршили њен параклис што је брже могуће. Потребно је да га укровимо и окречимо да бисмо имали где лети да служимо бдења док се заврши овај велики храм. Морамо да имамо завршен један параклис у коме ће се богослужити да овај крај не би остао без литургије. Да би се ово место осветило.
Обраћамо се онима који нас сада слушају и гледају, налазимо се у парохијској заједници у месту Астромерити, на 4-5 километара од Турака. Тамо, у окупираном делу, налази се село у коме сам се родио, Пано Зодја. Наставићемо наше предање, јер смо ми потомци и наследници акрита (крајишника) Светог Маманта морфског. Сви ови догађаји који изазивају страх, биће узрочници и лепих ствари. Најлепша од свих њих је глобализација (ширење по целом свету) Православља. Друга лепа ствар, а која ће задесити Кипар, јесте слобода. Трећа лепа ствар, а она ће запасти многим Турцима је то што ће упознати Христа и крстити се. Добро сте чули. Европа ће се смирити (понизити). И Америка такође. Дакле, и Христос има свој план, а не само нови светски поредак. Понављамо, важно је да немамо духа страшљивости! Послушајмо шта нам говори о страшљивости Свети Јован Лествичник, а затим стојећи саслушајмо Шестопсалмије светог пророка Давида. Како год да се окрене, Псалтир се не може избећи.
Молитвама преподобног и богоносног оца нашег Јована Синаита (Лествичника) и светог славног великомученика Маманта Мироточивог благослов и милост Господња нека дође на вас.
Са грчког превела © Валентина Аврамовић
