Литургијска беседа митрополита Неофита на празник Свете Параскеве (Римљанке), у истоименој цркви у селу Мутулас, Митрополија морфска, 26.7.2021.
Ми живимо да бисмо упознали светост Трисветог Бога. Сам Христос нам је то рекао: „Будите свети као што сам ја свет“ (Лев. 11,4). Видите, један од главних делова, да тако кажемо, Свете Литургије јесте „Свети Боже“, зато што је то начин на који анђели на небу поју и славослове Бога. То је химна коју певају сви свети на небу, сви праведници: „Свети Боже, свети Крепки, свети Бесмртни, помилуј нас“.
Наша епоха је веома занимљива, у стању је у којем се нешто рађа, а нешто одлази. Људи новог светског поретка – или боље речено новог беспоретка – злоупотребљавају разне околности овог времена у покушају да људе удаље од Богочовека Исуса Христа. У томе наша епоха веома наликује, мада не у потпуности, оном времену у којем је живела Света Параскева (Римљанка), Свети Пантелејмон кога ћемо сутра прославити, Света Христина коју смо славили претходних дана… Ови светитељи су живели у 2. веку, неки у 3. док је било и оних који су пострадали чак и у 4. веку. То је био период великих мученика.
Та епоха се поново показала актуелном у 20. веку, у једној области наше планете – у ондашњем Совјетском Савезу, где се догодио један страшан прогон хришћана. Само истинских хришћана, не оних млаких и неопредељених, јер су се млаки и неопредељени прилагодили духу времена! За то се увек могу наћи многобројни изговори. Међутим, прави хришћани тадашње Русије и њој суседних земаља су разним поводима и током више деценија мученички пострадали. Милиони хришћана су пострадали мученички у 20. веку. Када смо се ми борили за слободу Кипра и за уједињење Кипра са Грчком, у другим крајевима планете наша православна браћа су се борила да се сједине са Трисветим Богом, да постану свети. Ми смо се у то време борили да постанемо хероји, а они су се попели за један спрат више, на спрат изнад, а то је спрат светости.
Сада је, изгледа, дошао ред на нас. У нашем 21. веку позвани смо сви да измеримо своју веру, своје поверење у Бога и његов промисао, а за то се пружају разни поводи о којима нам је забрањено и да говоримо. Људи који „виде“, који су богоносци, а они увек постоје у Православној Цркви, кажу да долазе такви догађаји који ће на крају испитати веру (свакога), све до последњег детета. Дакле, одсада па надаље наше време постаје време Свете Параскеве (Римљанке), Светог Пантелејмона. Од сада па убудуће наше време постаје време сваког древног мученика. Какво ће бити наше сведочење вере већ се види, а Бог то спрема у годинама које управо долазе. Све ово маловерје, сва ова фобија која се развија ових последњих година, да видимо како ће се завршити… Да видимо шта ће Бог допустити… Једна молитва коју морамо да га говоримо, да је појемо, то је ова молитва коју чујемо на литургији – Господе мој, Исусе Христе, даруј ми стрпљење и веру светитеља. На литургији, наравно, она другачије звучи – У миру Господу се помолимо. Молимо да нам Бог да покајање и мир свише, а тај вишњи мир и покајање нису ништа друго до стрпљење светитеља и вера светитеља у свакој прилици.
Неко показује своју веру у болести, у затвору, неко у разводу, а неко чувајући један тежак брак и не разводећи се, једни окружени новцем, а други у банкротству. Бог свакоме даје прилике да покаже своју веру. Сам Христос нам то говори: „Сваки који призна мене пред људима, признаћу и ја њега пред Оцем својим који је на небесима“ (Мт. 10,32). То је учинила Света Параскева. На то смо, изгледа, призвани и ми у наше дане. Пре свега пред својом децом. Света Параскева није показала само љубав према Христу и веру, пребивајући у молитви и преданости, као што су, на неки начин, чиниле монахиње њеног времена. Постала је и мисионар. Света Параскева је једна од малобројних мученика који су ишли од једног до другог града, од једног до другог села – занемарујући прогоне и забране, ондашње „локдауне“ (затварања) – и проповедали Распетог и Васкрслог Христа! Ако је нешто у то време узнемирило цареве и владаре Римског царства, то је била ватреност (енергичност) ове светитељке! Она упркос мучењима и претњама истрајава и не престаје да проповеда Христа. У оно време за њом су се хиљаде људи преобраћале и постајале хришћани.
Тако и ми, макар у нашим малим селима, у нашим малецким породицама, на послу… морамо да нађемо начине да покажемо и објавимо своју веру. Без фарисејства и лицемерја. Да будемо макар исповедници вере. То што је у своје време применила у пракси Света Параскева, дужни смо да учинимо и ми у овом нашем времену. На многе и благословене године!
Извор: https://www.youtube.com/watch?v=I3JTv2AcvrI
Са грчког превела © Валентина Аврамовић
