Познајем једну свету старицу на Криту, монахињу. Велика светитељка. Велика светитељка, али тек када се упокоји сви ће то схватити, а посебно Крићани, шта су изгубили. Био сам код ње у посети заједно са митрополитом лимасолским Атанасијем. Рекао сам му да је познајем и тако смо отишли да је видимо. Описала је свакоме од нас појединачно карактер, здравље, проблеме у нашим митрополијама, као и један део онога што нас чека у будућности. Запањујућа прецизност! Митрополит лимасолски ми је рекао:
- Она има очи Старца Порфирија и Јакова (које је касније Црква канонизовала међу светитеље). Има „велики телевизор“! Види и садашњост и прошлост и будућност.
Имао сам слободу према њој јер смо разговарали телефоном. Упитао сам је:
- Јерондиса, којим очима видиш нашу прошлост, садашњост и будућност?
Одговорила ми је:
- Не овим очима, мој владико, него оним другим које је Бог ставио у све људе, а то су очи срца. Када се срце очисти, онда видиш тим очима. Очима срца видиш и ту светлост.
Говорила је о нествореној светлости коју је видео Свети Стефан у тренутку мучеништва. Упитали смо је:
- Каква је то светлост?
- То је једна светлост беличастоплаве боје, а када дође, човек се испуни знањем. Та светлост је препуна информација и све што затражиш од ње, добијеш. Све што затражиш од Бога, даће ти. (У којем гласу започнеш песму Богу, у том гласу ће ти појати). Зато је та светлост препуна знања и информација.
Сетио сам се ове старице сада јер смо управо појали тропар (Божића) „свету засија светлост разума“ и помислио сам како је лепо да човек очисти очи свог срца да види као присутно оно што се не може видети. Да би могао да осети радости будућег века које наше тело, можда, неће видети јер неће бити живо. Али ће их душа видети… Молим се за вас: живи били и видели радости Владичице наше и радости Кипра! Само, пре тога ће бити велико трпљење и вера светитеља …
Са грчког превела Валентина Аврамовић
