Литургијска беседа на празник Светог Апостола Андреја у истоименом храму, Никитари, Митрополија морфска, 30.11.2021.
Многе и благословене године и вама, и нека бисмо у добру дочекали Рођење Христово!
Ви који се молитвено обраћате Христу и Пресветој Богородици, додајте и ову молитву, те је што чешће и сваког тренутка, понављајте: „Господе Исусе Христе помилуј цео Твој свет“ или још боље: „Господе Исусе Христе помилуј нас и цео Твој свет“. Христос се много радује када се ми молимо за цео свет, а не само за себе, своје пријатеље и породицу. Постоје целе области на планети, цели народи, који не знају да је Господар живота и смрти Христос, односно да је Он Победник смрти, греха и ђавола. Док ми православни имамо праву веру – ево, управо сте чули да „нађосмо веру истиниту, клањајући се нераздељивој Тројици“ – има много света који нема истиниту веру. Они још увек верују, попут античких идолопоклоника, у идоле, врачаре и демоне.
Ми које је Господ обдарио „благословеним Царством Оца и Сина и Светога Духа“, никада не можемо бити сирочићи, ни по мајци ни по оцу! Господ Христос нам је даровао своје Тело и Крв да једемо и пијемо на отпуштење грехова и на живот вечни и дао нам своју мајку да буде и наша мајка. Чули сте да смо на литургији рекли: „Оче наш који си на небесима“. Отац Христов, који је на небесима, постаје и наш Отац уколико се причешћујемо његовим Сином и његовим Светим Духом. Тада кроз Сина, у Духу Светом, постајемо и ми чеда небеског Оца и нема ниједног сирочића међу нама! Нико не може да каже да је сам. Ниједан православни хришћанин није сам! Довољно је да буде бритког ума, да се смирава, да се моли, да пости колико може.
Најважнија је молитва. Она је мобилни телефон који у сваком тренутку успоставља телефонску линију, повезује нас на фреквенцију неба. Било да хоћемо Бога Оца: „Оче мој небески, опрости ми“. Било да се обраћамо Христу, који је син Оца и Богородице Марије: „Господе Исусе Христе помилуј ме“ или Светом Духу: „Душе Свети, Душе Истине, очисти ме“… Дух Свети је чистионица душе и тела од сваке погрешке и страсти, које сви имамо. Ако хоћемо да позовемо телефоном нашу Пресвету Богородицу, Мајку Божију: „Пресвета Богородице, спаси нас“, „Пресвета Богородице, покриј нас“, „Богородице Дјево, радуј се благодатна Маријо, Господ је с тобом. Благословена си ти међу женама и благословен је плод утробе твоје јер си родила Спаситеља душама нашим“… То је арханђелски поздрав, који је Арханђел Гаврило упутио Пресветој Богородици у часу Благовести, дакле у тренутку када је у Духу Светом зачела Сина и Логоса Божијег.
Када овако чинимо, морамо уз то и да праштамо. Ако не опраштамо, наша фреквенција ће се изгубити без обзира на то шта говоримо – попут сигнала који се губи у овој области Короња и Кутрафас, када се спуштамо од Солеје… Уколико не праштамо, шта год да урадимо нећемо имати сигнал за небо. Иако се молиш, иако постиш, иако идеш у цркву и причешћујеш се, то причешће ће за тебе бити само хлеб и вино, а не Тело и Крв Христова! Ово нам је познато, али колико то заиста упражњавамо, зна само Бог и душа свакога од нас, и моја и ваша.
Уз све ово што смо рекли, треба да придодамо и молитве светитељима. После Свете Тројице и Пресвете Богородице, молитву Светом Јовану Крститељу, који је већ вековима заштитник Никитарија: „Крститељу и Претечо Христов, заступај нас у молитвама“. После тога се молимо оним светитељима који су нам блиски пошто свако од нас има неког светитеља с којим је приснији од осталих, с којим је већи пријатељ. Као што је случај и са телефонима где су нам неки контакти међу омиљенима… Дакле, молите се овако: „Апостоле Христов Андреје, моли Бога за нас“. Ако волимо Светог Филумена, говоримо: „Свети пријатељу Христов Филумене, моли Бога за нас“ или било којег другог светитеља… Ја се молим Светом Авксивију: „Свети Авксивије, увећај моју веру“. Никада се немојте заситити вере, него увек је тражите још више. То нас уче Свети апостоли. Молимо се апостолу кога данас славимо: „Апостоле Христов Андреје, дометни нам вере“ (Лк. 17,5). То нас учи и Андрејев брат Петар, првоврховни апостол.
Понављам, и са тим ћу завршити, оно што сам рекао на почетку беседе – догађаји се одвијају својим током, умножавају се болести, земљотреси, поплаве… Ратови су пред вратима у целом свету. И у свемиру. Рат није само онај који се води оружјем. Није само овај биолошки рат који се води помоћу вируса. Рат је и духовни, невидљиви. Сатана је задобио многа права над нашом планетом и људским родом. Чак и над нашом природном околином, коју хоће да спали тако да уместо зеленила свуда видимо само црнило.
Бог му то неће допустити ако ми наставимо да служимо наше свете литургије. Не само празничне као што је ова данашња, него и оне једноставне, свакодневне. Нарочито се захваљујем свима вама, свештеницима Митрополије морфске, који се лишавате свог сна да бисте свакодневно служили свете литургије (40 дана) до Божића – и не само тада него и за многе празнике – за свакодневне литургије на којима помињете имена живих и упокојених. Чим је почела литургија рекао сам Георгији, која је овде црквењак, да донесе свеће и један хлеб за живе и један за упокојене. Много је народа данас коме је неопходна молитва, много има и клирика и лаика, зато је Христу драго и угодно када види да отварамо своју душу и срце, своје сећање, да бисмо се молили не само за своје, него да будемо хришћани отворена срца, несебични, да се молимо и за своје непријатеље, за све народе: „Господе Исусе Христе помилу цео Твој свет“!
Тада ћете осетити да је ваше срце испуњено, да игра од радости, да плаче од радости, да се смеје од радости, да ћути од радости. Литургија неће бити само споља, где су људи појци, него и литургија срдачна, умна, у срцу. Сва је мудрост у томе да ова литургија која се врши у храму, треба претходно да се одигра у срцу, тако да ум постане појац, а срце свештенослужитељ! То ваши и за мушкарце и за жене! Тада ћете осетити како је лепо Православље и каква је његова сладост, милина, радост, мир, чак и ако се сав свемир око вас руши. Нисмо равнодушни, нити нам је стало само до тога да нама буде добро, никако! Треба да истрајавамо у молитви: „Господе Исусе Христе помилуј нас и сав Твој свет“.
Више од овога ми не можемо да учинимо. То препуштамо онима који могу, а то су светитељи и Пресвета Богородица. Притом не мислим на властодршце јер они немају намеру да ураде то што говори Христос. После ће Бог послати друге владаре који ће бити богољубиви. Послаће их Христос онда када буде Осми васељенски сабор. До тада ми ћемо се држати своје мале пастве, тако да у сваком селу, граду и парохији буде: „Благословено Царство Оца и Сина и Светог Духа“. И у срцу и у храму. Бог ће нас покривати и свакоме од нас ће открити своју вољу. Када жели да нас узме себи, кад год хоће, нека нас узме! Када имамо „срце скрушено и унижено“ (Пс. 50,19) и славимо Оца и Сина и Светог Духа, Богородицу и матер Светлости, као и светитеље, и када помињемо наше људе, и живе и мртве, можемо да кажемо: „Христе, дођи сутра да ме узмеш! Само да будемо заједно у вечном животу…“ Амин. Амин. Амин.
Извор: https://youtu.be/BDDtpT_GQfk
Са грчког превела ©Валентина Аврамовић
