Литургијска беседа на празник Светог Апостола Тихика, у истоименој капели у месту Галата, Митрополија морфска, 8. децембра 2020.
Нека су благословене и ваше године.
Молите се и тражите у молитви: „Дај ми стрпљење и веру светих“! Као што и сами видите, ушли смо у године када је потребно велико стрпљење и велика вера, вера Светих, вера Православна. Дакле, биће нам неопходно и велико светитељско стрпљење и вера светитеља. Они који би требало да бране веру, не чине то у довољној мери, а понекад је и кваре (мењају). То је веома опасно. Зашто? Зато што ће овај привремени живот свако од нас проживети, онако како му допусти његов разум и околности, али ће према вери бити одређена слава коју ћемо имати у вечном животу.
Узмите за пример Светог апостола Тихика, једног младог образованог човека. Зар он није могао да заблиста као адвокат или лекар, као што је, уосталом, могло да се догоди и са свим другим апостолима који су имали одређене способности, попут Апостола Луке или Павла? Нису сви они били рибари, неки од њих су имали велико образовање, велике способности и могућности за успешну каријеру у овом свету – хајде да то сагледамо из угла савременог света. Међутим, они су се ради љубави Христове и истине Еванђеља пре свега посветили томе да примене Свето Еванђеље у свом животу.
Њихов пример, њихова реч и њихови текстови – мислимо на оне апостоле који су писали посланице, књиге, Еванђеља – до данас, тј. већ двадесет векова, руководе свима нама. Један нараштај долази, други одлази, али се вредност дела Светих Апостола не смањује, она је и данас темељ наше вере. Зато је наша Црква А-П-О-С-Т-О-Л-С-К-А и наша вера је, такође, апостолска! Дакле, ако изгубимо ову веру или је искваримо (изменимо), доводимо у опасност своје спасење! Доводимо у опасност свој вечни живот! Доводимо у опасност вечну славу и своје душе и свога тела! Зато морамо да будемо веома осетљиви према томе како да обезбедимо, односно тачније речено, како да привучемо милост Божију у свој живот, а православна вера, њено исповедање и њена примена тј. примена Еванђеља, представљају најбољи пасош за улазак у живот у Царству Небеском. То је управо онај живот за којим су чезнули и у којем се сада наслађују Свети Апостоли. И ми можемо да будемо њихови сажитељи у вечној слави, у вечном животу и вечној радости.
Наше време нам пружа многе прилике за вечну славу и вечну радост – ако исповедимо Христа распетог и васкрслог, који ће опет доћи са славом; ако нашу децу и унуке научимо Христу, и то пре свега својим примером, а потом у зависности од нашег образовања и по мери уверљивости којом свако од нас располаже. Међутим, у наше време морамо да пазимо на то да подигнемо одбрамбене зидине, тврђаву вере која ће човеку затребати у тешким тренуцима! А долазе нам веома тешки тренуци… Изгледа да тешкоће тек сада почињу. Када се у мају заврши ово замешатељство са вирусом корона, почеће друга замешатељства и то већа од овога… Дакле, биће нам потребно много више стрпљења и више вере. Сада се учимо томе, полажемо испите. Када прођу ови први испити, доћи ће наредни испити, који су вишег степена (тежи).
Зато вас молим, пре свега вас оци свештеници, да у сваком нашем селу изаберете десет молитвених људи. Ако успете да нађете и више, то би било још боље. Дакле, сваки од њих треба сваког дана, у било које време, да прочита по две катизме из Давидовог Псалтира. То је само петнаест минута читања и то у седећем положају. Зато се и зове катизма (грч. седење). Тамо где пише „Слава“, треба да устанемо и да се три пута прекрстимо. На крају помињемо имена живих и упокојених, оних који нас воле и оних који нас мрзе, молимо се за оне који нам чине милост и који нам помажу, за болесне, болне, разведене... Многима је неопходна наша љубав, да их помињемо у молитви. То је најбољи начин, за који ме је Бог просветлио пошто сам се посаветовао са светим људима како да у нашем крају, у сваком селу и округу, подигнемо утврђења вере! Не само да говоримо и поповедамо, неопходне су и делатне ствари.
Као што видите, време и околности су све тежи. А шта раде Хришћани? Воде рачуна само о томе да носе маске?! Да их заштити маска?! Од наредне болести неће моћи да се заштите помоћу маске. Шта ће онда да раде? Ни вакцине неће помоћи. Оне ће се показати као врло опасне за човека. Као што имамо генетски модификоване намирнице, тако ћемо ускоро имати генетски модификоване људе!
Дакле, Хришћани треба да обаве тежак задатак. Хришћани су за тешке ствари. За лаке ствари ту су безбожници, који мисле да ће променити свет, а сами себе не могу да промене. Хришћанин је онај ко може да се промени, да се преобрази, да се посвети. Ми који смо свештеници имамо одговорност. Ако већ не можемо да утичемо на многе људе, дужни смо оним малобројним. Бог завршава свој посао и само са двоје или троје, „Тамо где су двоје или троје сабрани у име моје“.
Свако село има десет људи који ће читати по две катизме из Πсалтира и неће се хвалити тиме пред другима да им је владика или свештеник то поверио, него у тајности, „Да не зна десница твоја шта чини левица твоја“. У тајности. „Тајинствени си, Богородице, рај“. Наредног месеца треба да читају наредне две катизме. Тих десеторо молитвеника ће тајанствено подигнути одбрамбене зидине своје парохије и места. Помесна молитвена заједница (парохија) значи пре свега заједничко Божанско Причешће, међусобно општење, заједницу у молитви и јединство у вери. Први ће да чита прве две катизме месец дана, други трећу и четврту, трећи пету и шесту… Месец дана сваког дана треба да читају те две исте катизме, а наредног месеца свако од њих ће читати наредне две катизме, и тако редом. На тај начин они ће постати врсни познаваоци смисла тих речи, као и покајања које је скривено у Светом Псалтиру.
У Псалтиру су Пророк Давид, његови ученици и наследници, сакрили Христа, и то 800 година пре Христа. Сада га ми откривамо кроз Псалтир. Старац Пајсије је говорио: „Треба вам митраљез да пуцате у ђавола и грех? Сваки дан читајте Псалтир! Ја ујутро читам Псалтир, а ноћу се молим на бројанице.“ Ми нисмо Свети старац Пајсије, ни Свети Јаков Евијски (Цаликис), али јесмо Православни Хришћани и причешћујемо се Телом и Крвљу Христовом ради отпуштања грехова и живота вечног.
Зато вас молим да ако хоћемо да помогнемо нашој деци и унуцима, помогнемо свету да се духовно одупре свему овоме што су спремили нови сатанисти Новог светског поретка, тако што ћемо изградити једно од одбрамбених утврђења! Ово организовано читање Псалтира подељено на десет верника у свакој парохији представља једно од утврђења. Кажем једно јер није једино, има их још. Ако буде више заинтересованих, читајте више пута, користиће. Молим вас, оци, да нађете те људе, то је мој благослов, није тешко да ме послушате. Тиме ћете бити на корист свом хришћанском роду, овом нашем хришћанском нараштају који је данас у опасности.
Видите да се сви напади сада дешавају под изговором здравља, а после ће имати друге изговоре. И то се увек дешава на празнике! Град Патра није прославио свог заштитника Светог Апостола Андреја! Ставили су је у притвор. Јадни владика је служио Литургију само са једним свештеником и ђаконом, без верника! На тако велики празник као што је Свети Апостол Андреј!
У Солуну на Светог Димитрија су служили архијереји, али су се уплашили да изнесу Светог Димитрија у литију по граду. Појавио се Свети Димитрије и рекао: „Да су ме изнели напоље у једну ‘шетњу’ (литију), и од самог мира које бих точио, болест би нестала. Али су се сви уплашили. И архијереји и свештеници и народ!“ Не само да су се уплашили него су и рекли, после кад су се неки разболели: ‘Ето, разболео сам се зато што сам био на Литургију. Тамо сам се заразио’. Колико су тиме повредили Светог Димитрија!
На Светог Николу су затворили сваку цркву посвећену том светитељу.
За неколико дана је празник Светог Спиридона. Затворили су цркву Светог Спиридона на Крфу, а добри владика крфски Нектарије (добро је да га помињемо у молитви: сети се Господе Нектарија Архијереја у Царству Своме), шта је урадио? Владика крфски је прогласио да је у току прогон његове митрополије зато што му нису дозволили да служи Литургију како доликује нашем Светом Спиридону, односно да се изнесу у литију по острву мошти Светитеља који је два пута спасао Крф од пошасти куге и глади! Ако је Светитељ могао да учини та чуда раније у прошлости, зашто мислите да сада не може?
Две од четири литије са моштима Светог Спиридона на Крфу су посвећене управо томе што их је спасао од болести. Чему онда те литије већ годинама? Ради церемоније и параде? Зато је владика рекао: „Недељу дана нека звоне мртвачка звона пет пута дневно. Проглашавам да је у мојој митрополији у току прогон.“ То је прави владика! Ја бих му рекао: „Владико, иди да служиш и изнеси Светитеља у литију, а после нека те и затворе. Па нека се усуде да приђу и дотакну руком Светог Спиридона!“
Да ли сад разумете зашто вам говорим о вери? Вера мора да буде делатна, а не теоријска. Дошао је тренутак да Христос хоће доказе о нашој вери јер спрема нову посаду своје барке, односно нове владике и нове свештенике, нове вернике. Сада сви полажемо испите да видимо који од нас ће се наћи у тој новој Христовој посади. Онима који оду одавде , који се упокоје, Христос ће судити да ли ће ући у посаду оног живота горе. Они који остану су део посаде доње Цркве. И горе је живот, и доле је живот. Немамо избора, где год да одемо ми ћемо живети. И они који су у паклу живе, али какав им је то живот! Не варајте се, смрт траје две секунде! Јесте жалосно, али траје само две секунде! Чим прођеш кроз смрт, опет улазиш у живот, вечни живот. Зато треба да се замислимо шта радимо сада.
Што се вакцине тиче, опет понављам да Неофит морфски неће примити вакцину. Ви урадите како вас Бог просветли, али ја не желим да постанем генетски модификован производ Новог светског поретка као онај безукусни и безмирисни парадајз који једемо и лети и зими. Управо такав ће постати свет – без укуса и без мириса. Хоћу да имам свој укус (особеност), да кад ме неко погледа може да каже: „А, то је владика морфски, он има тај и тај укус!“ „Ово је појац из Галате, његов глас има такав и такав укус.“ „Оно је Димос, његов глас има другачији укус.“ Обојица су појци, али сваки глас има други укус (своју особеност). Нови светски поредак не жели да имамо свако свој укус (особеност)! Да имамо свој мирис! Да имамо лепоту! Да имамо радост! Да чезнемо за Христом! Он је тај који нам даје благодат (лепоту, драж) и радост. Имајте ово у виду. Држаћемо се заједно. Нећемо вас оставити саме.
Треба да знате и нешто лепо што ми је рекао један свет човек – ова болест ће нестати изненада као што се и појавила. Нестаће изненада и то ускоро! После ћемо имати друга искушења. Проћи ће и то, када се заврше светски ратови, општи рат о којем је говорио Свети Козма Етолски, дакле, када се све то заврши, и пошто се распадне Европа, Америка и Турска, оно што преостане и они који преостану, живећемо период велике Православне мисије по целом свету! Зато сам вам рекао да Господ сада припрема, тј. испитује и одабира чланове своје будуће посаде, оне чија душа то говори. И у складу с тим ће деловати. Онима који се боје, догодиће се управо оно чега се боје. Онима који се не боје, Христос ће даровати више страха Божјег и учиниће их исповедницима, а оне који немају страха Божјег ће покосити. После тога ће бити потребни они малобројни, али корисни, а не они који су многи али бескорисни.
Нека би нас Господ сврстао у Земљу живих и дао нам прилику да будемо у посади Његове барке. Нека би нас удостојио вечне радости да богослужимо с Њим и са Светим Апостолом Тихиком, којег данас прослављамо.
На крају ове беседе, хоћу да вас подсетим да је прошле године на овај дан (8.12.2019), управо када смо почели да појемо катавасије, негде око 7:15, стигла порука да се упокојио један савремени светитељ, наш Преподобни Отац Јефрем Аризонски, подвижник са Свете Горе, ученик Светог Јосифа Исихасте. Он је утврдио светогорске манастире и многе женске манастире у Грчкој, а потом га је Свети Дух повео у Америку, на игралиште сатанино, да би тамо подигао 20 манастира!
Свети старац Јефрем је пророчки предвидео много тога што помињем у беседама. Дакле, од њега преписујем, није моје. Он је рекао да је узрок великих земљотреса, великих болести, епидемија и великог рата у непокајаним побачајима, као и у неприродним гресима унутар и изван брака. Сећате се да сам то говорио прошле године када се се цео свет потресао због тога? Он нам је рекао да морамо то да кажемо. И још је рекао да епископ о томе мора да говори, јер је епископ „на месту“ и „по обличју“ Христовом!
А шта су видели Божји људи да нам долази? Хтели су да то макар неколицина нас каже да би се макар неки људи покајали и да би зло које долази било мање. Свети старац је рекао да ће велики догађаји почети чим се он упокоји: „Чим умрем, у наредним данима ће почети велики догађаји, који се неће зауставити све док не дође мир Христов“. Видите и сами шта је почело од прошле године, од јануара, а траје и даље… И трајаће све док се не прочисти цела васељена, тако да пшеница буде са пшеницом, а јечам са јечмом. Нека би нас Бог удостојио да будемо чиста пшеница од које ће се умесити просфора за Свету Литургију. Бог вас благословио! Дођите сви да узмете на благослов иконицу Светог Јефрема Аризонског.
Извор: https://www.youtube.com/watch?v=lZn-NYR77VQ
Са грчког превела © Валентина Аврамовић
