Site icon Ιερά Μητρόπολις Μόρφου

Митрополит морфски Неофит: Угрожена је колевка словенског Православља

Одговор Митрополита морфског Неофита на питање о канонском статусу Украјинске Православне Цркве, у оквиру 22. по реду духовног сабрања са верним народом под називом „Упаљач светитеља“, који је одржан 15. марта 2023. у цркви Пресвете Богородице Хриселеусе, у месту Акаки, у околини Никозије. 

Питања се постављају усмено или писмено на мејл адресу: anavontastonanaptiratonagion@gmail.com

Питање: Да ли се одлуком Митрополита Онуфрија да не помиње на богослужењима Патријарха московског, Украјинска Православна Црква одвојила од Московске Патријаршије и да ли је тиме решено украјинско црквено питање?

Одговор Митрополита Неофита: 

Украјинско питање није само црквене природе. Зашто га сводите само на то? Оно је део ширег покушаја англо-америчког Запада, заједно са Французима, Пољацима и још четрдесет других земаља, међу којима смо и ми несрећници, да Русију ставе под своју контролу, да је спутају и ослабе. У оној мери у којој православна Русија буде схватила да њена моћ није само у оружју, којег је Запад већ упознао и сада се страшно боји… Надмоћ Русије лежи у Православљу, као адуту који је јачи и од њеног оружја! Зато се ове силе, које покреће сатана, толико упињу да поделе Православље и да нас међусобно заваде. То је моје виђење ситуације. 

Дакле, зло је у томе што ми остварујемо њихов план. То је велика грешка. Онуфрија, најсветијег Митрополита кијевског до пре само неколико година сви смо помињали на богослужењима и сматрали га канонским. Он се нашао између два гиганта, руског и западног. Да би сачувао свој народ и под притиском угњетавања сатанисте Зеленског, који није Украјинац него Хазар – прочитајте шта значи реч Хазари – био је присиљен да прекине помињање свог руског Патријарха на богослужењима. Да би преживео.                 

Синко мој, иста ствар се догодила на Кипру. Прочитајте нешто више о историји Кипарске Цркве. Наши архиепископи и епископи су били присиљени у време латинократије да не помињу на богослужењима Васељенског патријарха, да не помињу православне патријархе, а морали су да помињу папу! Замисли то! Тада Јерусалимска Патријаршија – сасвим канонски исправно – није дозвољавала кипарским хаџијама, који су долазили на поклоњење Светом гробу, да се причешћују, те су се враћали назад плачући. Зашто? Зато што су наши епископи били присиљени да помињу папу. То је једна трагична истина. 

Зато када мене неко пита који је период у историји Кипра био најопаснији, одговарам да то није била ни туркократија, ни англократија, него латинократија! Пуних триста година феудализма и угњетавања Православља!     

То се сада догађа у Украјини. Молим вас да се молите за оног светог човека и подвижника, какав је Онуфрије. Знате која је вест у овом тренутку док говоримо најважнија? Ради се о Кијево-печерској лаври. Био сам тамо заједно са Светим Евменијем (Саридакисом). Он је служио Свету литургију, а ја сам му саслуживао као ђакон. Шта мислите ко је био наш појац? Отац Евангелос Папаниколау, као и Андреј Христофору. Синко мој, тамо има 140 светих нетљених моштију! Не стижеш ни да се прекрстиш, миомирис… у подземним катакомбама… Тамо је пре хиљаду година почело словенско Хришћанство са Светим Теодосијем и Светим Антонијем! 

А сада је сатаниста Зеленски наредио да монаси, њих двеста, оду из Лавре, а да је преузму они преко Министарства културе и претворе у туристичку атракцију! Да туристима издају улазнице – исто онако као што Ердоган ради у Светој Софији – а они да зарађују. Терају монахе напоље из Лавре. Шта бисмо ми урадили да неко дође овде и каже нам да монаси морају да напусте манастирe Кикос и Ставровуни, да се у њима више неће служити литургије, него ће се претворити у музеје? Управо то раде у Кијево-печерској лаври, дали су им рок да је напусте до 30. овог месеца (марта), што значи да имају још петнаест дана! Али они неће напустити манастир. Познајем их добро. Они су спремни да мученички пострадају. Схватате ли у каквом времену живимо? 

Шта више да ти кажем, синко, то је мој став. Нисам на страни Руса, јер и они имају експанзионистичке тежње, а нисам ни на страни Американаца, што сте приметили, нити Запада. Ја сам човек Истока, Ромеј. „Ромејска раса је откад је света и века, и није се родио онај ко може да је затре“ („зато што њоме управље вишњи Бог, Ромејске расе неће нестати до краја света“). Ми никада нећемо нестати, то је њихова велика брига. 

Онуфрија волим, а знаш ли зашто? Зато што следи подвижнички пут Светих Отаца, које сам ја упознао и које је он упознао. Нисам ничији навијач/присталица. Ничији! То сам рекао и садашњем Архиепископу кипарском. Иако сам гласао за њега, рекао сам му да се по украјинском питању не слажемо. „У реду, Преосвећени владико морфски“, одговорио ми је, „нећемо се око тога свађати“.

Са грчког превела ©Валентина Аврамовић

Exit mobile version