Хвала, браћо и сестре, на овако срдачној божанственој литургији – што смо данас сви осетили овде, у овом храму Светог Георгија у Евриху. Слава Светом Богу што су наше литургије пуне енергије, енергије Светог Духа. А нарочито када свештеник и појац ту енергију осећају, јер је онда преносе и народу. Све оно што извире из срца, улази у срце.
Данас се слави Свети Јустин Поповић, српски светитељ 20. века који је безмало наш савременик. Сматра је једним од највећих савремених богослова и исповедника вере. Он није од оних академских “бла бла” професора теологије. Не, он је прво применио у пракси богословље, односно доживео Бога; и то у тешким временима за Србију. Оставио нам је изузетне списе, који су за нас данас веома актуелни.
У његово време у Грузији је живео један други светитељ, Свети Гаврило Христа ради јуродиви. У Грчкој су тада живели велики светитељи, које добро знамо, Порфирије, Пајсије, Јаков, Георгије (Карслидис), Света Софија Клисурска, док је Русију и њене светитеље тада била задесила пошаст прогона.
Знате шта су они говорили? Нешто што је данас врло актуелно и познато је вама који пратите интернет. Говорили су: „Када почну последња времена, онда када почне Трећи светски рат – који се спрема управо сада, али га свако мало заустављају – народ у Америци ће своје наде полагати у ванземаљце и летеће тањире као у Бога.“ Видећете сада, за неколико месеци, да ће то постати званична политика америчке владе да износи доказе о нашим, наводним, вишедеценијским контактима са другим цивилизацијама и другим врстама „људи“, које називамо ванземаљцима. Међутим, шта су нам о томе рекли светитељи:
„Не дајте се преварити, то су демони. Они знају да се претворе у разна обличја да би исмејали људе“! То сада доживљавамо, у наше време.
Обратимо пажњу ми, савремени хришћани, на речи Светог Јустина Поповића:
„У историји човечанства позната су нам три пада. Први пад је Адамов. Други пад је Јудин. Трећи пад је чији? Папин! Зато се чувајте. Када приметите да се души приближава луциферска гордост Адама, безбожност Јуде издајника и егоцентричност папе, који је умислио да је Божји представник на земљи, бежите! Од сваког који изиграва папу, макар то био и ја. Бежите! То није хришћанство. Одлике хришћанина су кротост, смирење и простодушност.“
Будући да су неки почели да оспоравају Светог Јустина зато што им је представљао такво хришћанство које званична Црква често није представљала исправно, рекао им је нешто веома лепо:
„Ако видите код мене или чујете од мене било шта што није у складу са учењем Светих Отаца, бежите од мене! Немојте то прихватати! Али, ако чујете од мене нешто што су рекли и применили у свом животу Свети Оци, ваша је дужност да се трудите да то опонашате.“
Тако је говорио Свети Јустин Поповић. Пошто смо ми и Грци – поред тога што смо православни хришћани – да кажем и то да је много волео прецизност и мудрост грчког језика. Саветовао је многим својим духовним чедима да оду у Грчку да науче језик античке философије и језик Светих Отаца: Василија Великог, Григорија Богослова, Григорија Паламе, као и његовог омиљеног светитеља – Светог Јована Златоустог. Говорио је да се грчким језиком са потпуном прецизношћу и мудрошћу изражава реч Божја. На нама је велика одговорност према том богатству које су нам оставили преци, зато што га толико поштују чак и они који нису Грци а притом су и светитељи, док га ми потцењујемо, не познајемо, задовољавамо се његовом “грикглиш” верзијом, те смо дошли до тога да наша омладина не уме да изрази оно што осећа!
Снага грчког језика је управо у томе да могу да изразим оно што осећам и оно о чему размишљам са потпуном прецизношћу, у смислу значења.
Имајмо то у виду зато што године које долазе су веома смутне, нарочито од стране наших савезника. А за наше савезнике је наша власт изабрала Европљане. Свети Јустин Поповић је говорио за европску културу да је то култура рата, освајања и смрти. Тако се понашају и животиње када се разболе. Ово су само неке мисли, које сам издвојио поводом данашњег празника преподобног и богоносног оца нашег Јустина Поповића. Нека би нас Бог удостојио да га проучавамо да бисмо и ми били спремни да се суочимо са разним околностима које су већ уследиле и које нам тек долазе.
Молитвама Светих Отаца наших, Господе Исусе Христе, Боже наш, помилуј и спаси нас.
Са грчког превела Валентина Аврамовић